Istorijski osvrt na poimanje slobode i Šelingov transcedentalni idealizam 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 9 | Nivo: Filozofski

Sadržaj:
1) Rezime i ključne reči......................................................2
2) Istorijski osvrt na svest o slobodi................................3-4
3) Problem dobra i zla sistema i nužnosti......................5-6
4) Poimanje pojma sistem...................................................7
5) Zaključak.........................................................................8
6) Popis literature................................................................9
Rezime:
Poimanje prirode i boga večne su teme filozofije. Ako se u njih udubimo u našem umu nužno kreće da se stvara neki sistem i poredak stvari. Razni oblici panteizma proizašli su iz čovekove želje da sve potčini bogu i da za sve nađe prve uzroke postojanja. Mitovi raznih naroda su tu da nam posvedoče o ljudskoj želji za spoznajom. Razvijanjem mišljenja o logosu Jonjani su mitološku svest preveli u prirodnu. Misao se kod Aristotela opredmetila u tri različita polja ljudskog spoznanja. Novovekovni filozofi i nemački idealisti tumače boga na racionalistički i idealistički način. Šelingov sistem transcedentalnog idealizma brižljivo je promatranje učenja starih i kritike novijih sistema.
Ključne reči: Panteizam, istorija, sistem, nužnost, imanencija, dobro, zlo.
Istorijski osvrt na svest o slobodi
U predfilozofskoj mitološkoj svesti pojam slobode je bio vezan za pojam sudbine. Grčki narod je iz indijske kulture preuzeo pojam sudbine ali su uveli jednu inovaciju. Naime razlika između grčkog i istočnog poimanja sudbine je u tome što grk i svojim bogovima pripisuje taj pojam. Mitologija ima nekoliko stupnjeva svog razvitka, prvi stupanj su priče koje nastoje objasniti svet oko nas. Pokušavajući da objasne svet ljudi dolaze do različitih priča, koje se vremenom pokušavaju sjediniti. Sudbina je mitološki apstraktum poimanja sveta. Grci su specifičan narod jer su uspeli da iz nužnosti sudbine spoznaju svest o slobodi.. Svest o bogovima kao onima koji su na Olimpu bili bliski čoveku, koji su imali mane i vrline je bio prvi korak. Okretanjem sudbine protiv bogova grci su se rešili mitološke sveti i tada, po mom mišljenju počinje filozofija. Sloboda je u korenu filozofske misli. Pojam slobode u Platonovo vreme je značio nešto drugo nego u današnje vreme. Platon ustvari kaže da je slobodan onaj ko dela po zakonima ova misao je razumljiva samo ako su zakoni u jednoj državi pravednii. Tamo gde nisu pravedni zakoni sloboda sigurno neće biti potčinjavanje istim. Ovde vidimo kako se pojam slobode menjao kroz istoriju. Pojam slobode stavljen u različite istorijske kontekste može da znači različite stvari zato mislim da je bila potrebna neka vrsta istorijskog uvoda ili uvida o pojmu slobode. Problem slobode se javlja i u nekim monoteističkim religijama koje sebe propagiraju kao slobodne a u korenu i dalje imaju fatalizam. Islamska religija kaže da je kismet (sudbina) potekao od Alaha. Pravoslavna religija i dalje čuva pojam sudbine i ne slobode čoveka u okviru svog učenja. Istočnjačka svest skoro je isto ograničena ovim pojmom kao i pre 2500 hiljade godina . Grčki filozofi su učinili veliko delo za čovečanstvo to su najviše znali da cene nemački idealisti koji su ponovo ovaj problem stavili u žarište filozofskih rasprava.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]